 |
| Ono što bacite moglo je nahraniti njih. |
Danas smo prisustvovali plaćenom ručku koji se odvijao u jednom luksuznom hotelu. Obrok je bio na principu švedskog stola (stvarno je bilo svega i svačega) i nije bilo nikakvih ograničenja po pitanju količine.
Nas dvoje smo vegeterijanci i ne konzumiramo meso niti ribe i ostale morske plodove, pa smo krenuli po svom ustaljenom konceptu hranjenja: jako puno salate (ali stvarno puno i to što zelenije, a prvenstveno smo fanovi rukole i matovilaca), a zatim brokula, kelj pupčar i mahunarke (mahune, leća, grah,slanutak...) te voćna salata kao desert.
Primjetili smo da većina ljudi uzima užasnooo puno hrane (naročito ako je besplatna), a naglasak je na mesu i mastima tipa umaci, dresing za salatu, pečeni krompir... Naravno uz to ide u desert u obliku torti i ostalih slastica. Stvarno se ne želim uplitati u ukuse, niti bilo kome suditi (a zbog čega i bi?), jer sve što radiš, radiš sam sebi (sile akcije i rekacije su prisutne svuda u prirodi; ono što siješ ćeš i žeti). No, ono što me se jako neugodno dojmilo je što većina ljudi ostavljala 1/4 hrane ne pojedene (komad mesa, pola porcije krompira, riže, pašte, pola pojedenog kolača...). Ako su već uzeli hranu, zašto ne pojedu sve što ste stavili na tanjur? (To je u Japanu bila uobičajena praksa). Bolje je uzeti manje porcije pa ako trebate još, uzmite kad to pojedete. Postanite manje ovisni o hrani! Ovisnost je ovisnost bez obzira na sadržaj.
Kada počne variti hranu, probavni trakt koristi jako puno krvi iz krvožilnog sustava; pogoto ako je hrana teško probaljiva. Sjetite se kako počinju jesti male bebe: prvo majčino mlijeko, pa zatim lagano povrće, voće, žitarice i tek na kraju privikavanja na krutu hranu ide meso (i to lešo, dobro raskuhano meso). Većina se ljudi nakon obilnog ručka ne može pomaknuti dok ne probavi hranu. Zato, pokušajte jesti lagane kvlitetne obroke i smanjite unos hrane.
Hrane u svijetu ima dosta za sve samo je treba dobro raspodjeliti.
Nema komentara:
Objavi komentar